Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

„Ил' не би ли изгубио главу; „Под срамотом овом остат' не ћу.“ Ал' бесједи Чупићу Стојане:

„Буљубаша, Бјелић-Игњатије !

„Да не чиним мира са Турцима, „Нит' да држим вјере у Турцима: Купи друштво по богатој Мачви, „Па ти иди те покај срамоту, „Ходи мудро, не погини лудо,

„И по Мачви избирај дружину, „Не остави Чоњаге Кивана:

» = „Ти позови новога бимбашу,

„Та новога Катић-Симеуна,

„Нек покупи своје Прекодринце, „Који знаду ставе преко Дрине, „Па ако ћеш мене послушати,

„Не остави голог сина Зеке, „Голог сина Зеке буљубаше :

„Зеко знаде по Босни каменој,

„Ђе се може добит, ђе л изгубит, „На богазу ђе ће дочекати;

„А кад, Игњо, друштво сакупите, „Тад сви Зеку у образ љубите, „Нек вам Зеко буде старјешина, „Штогођ рече Зеко, послушајте.“

_ Кад то чуо Бјелић Игњатије,

Капу скиде, на земљу је баца. Па Чупића у руку пољуби,

Ниже руке у четири скута

МИ пред СОтоком у земљицу чарну; Па_ му 'вако Бјелић бесједио :

А кад друштво покупиш од Мачве,

сл сл