Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХххуН

ххх преписао сам у Крагујевцу од једне старе жене; 36. Рани мајка два нејака сина [1 69]

хх ХР послао ми Г. Јован Берић из Будима, а 37. Рани царе у Јању девојку |, 64]

жехи послао ми Г. Урош Волић из Вршца; а из треће књиге

„Побратиму Тувлп капетану, „Нека дигне Тузлу и Градачац, 4Ц) „И касабу равну Грачаницу, „Равну Опречу до града Зворника, „До Зворника, пак до Власаница; „А другу ћу ситну написати, „Послаћу је на Ерцеговину 45 „Моме шури соко-Синан-паши, „Нека дигне листом Ерцеговце „До Мостара и Никшићког града; „А трећу ћу ситну написати, „Послаћу је Босанском везиру, 50 „Нека дигне Босанске спаишје; „Четврту ћу књигу написати, „Послаћу је Новоме пазару „Ферат-паши а Ферат-агићу, „Нека дигне љуте Арнауте.. — 55 То су они у ријечи били, Ал' ето ти војске са три стране, "Опколише бијела Скочића, Уватише бега Омаил-бега, - Уватише, па га погубише, 60 Бијеле му дворе поараше, Небројено благо однесоше, И добре му коње одведоше. Оста вјерна љуба кукајући, Кукајући, кано кукавица, 65 А преврћућ, кано ластавица,