Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХХУШ

ПХХХ1

25. Мили (8065 | на свему ти Фала! ПУ, 7111

Преписао сам у Крагујевцу од једног Црногорца.

Ово је рачун од јуначки песама. Краљичке ми је све песме, осим, 26. [164] (Ови двори паунови), дао Т. Максим Ранковић из Остружњице (у наији Београдској), бадашњи член магистрата Београдскога, који је у младо доба млого пута ишао с краљицама. СОватовски песама преписао сам највише у Шишатовцу од неке бабе Јелене, која се родила у Србији у наији Јагодинској, па се удала у наију Параћинску у село Сикирицу, одакле је после, уз Турски рат, с мужем својим пребегла у Срем, и по том остала у селу Лежимиру. Остале пак женске песме преписивао сам од различни жена и девојака из различни крајева народа нашега (164. [375.] и 165. [876] дали су ми Њиова Екецелленција. Господин Стефан Стратимировић својом руком написане). Жееноке ми је песме млого лакше било преписивати од јуначкије, јер су. кратке, па ко ји зна, певати, зна и казивати, а млога се може и упамтити, само док се један пут чује, али сам у скупљању њиовом имао другу сметњу. Младе и девојке обично се стиде пред туђим људма песме казивати и певати, и што се више моле, то се више затежу, а уз то још све су мислиле, да ја песме само од шале и од беспослице тражим и пишем;

зато су се не само најбоље певачице често изго-

варале, да не знаду, него су ми гдекоје још одговарале: „Ми нисмо слепице, да вам песме пеувамо и казујемо.“ У таковим догађајима доста.