Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХХХЛУ

„Ранитељ је, како и родитеље“ преведен је: Фуепи бег ЗбаПпа агекфе дет бет ЗЗакет (јер је дете, као и отац му!), а тоје са свим наопако ! Из књиге треће са стране 171. стих (који је такођер као пословица): » У торбици танка брашњеница«“ т. ј. торба, је рђав амбар или магацин, јер се у њој млого не може понети) преведен је: кта (ев (еђ[0) (ода ап Згофеп шп оспутер (нестало и · рва у торби!) ит. д. Но, управо узевши, .и овим се погрешкама не треба чудити. Ја сам се родио и одрастао у кући, где су које дед и стриц, које различни други Ерцеговци, који су готово сваке године на зимовање долазили, по целу зиму песме певали и казивали; по том сам по логорима, како на Дрини и у Лозници (1804. и 1807. године), тако и у Кладову (1811. године) и у Неготину и у Брзој паланци (1812. и 1813. године) с великом жељом и радости песме слушао и певаче тражио и призијвао |): и ево два1) У Лозници 1807. године, кад сам био писар код !. Јакова Ненадовића, слабо се кад ручало или вечерало без певача (и будући, да је и Г. прота Ненадовић радо слушао јуначке песме, тако су нам капетани избирали и доводили најбоље певаче из њиови кузшанија); а у Кладову и у Брзој паланци имао сам гусле у вући, и, осим различни војника, који су ми певали, једно момче из наије Шабачке пајвише смо зато држали у служби (као кувара), што је врло лепо знало уз гусле певати. Тако међу свима овим песмама, које су до сад штампане, врло ји мало има, које нисам чуо пре, него сам стао песме скупљати: а читаве би две оволике књиге биле од

они које сам пре елушао, а сад не могу да нађем певача, да ми ји лепо каже.