Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХХХУ

ласно разумети. Ја сам, које сам, које с помоћу гдекоји пријатеља, скупио до сад преко +000 на-

хиш родни наши речи, који! у поменутоме рјечнику мом нема, и мислим ји издати у особитој књижици, као додатак. Зато молим свакога Орбина, који би био бележио оваке речи, који нема у моме рјечнику, да ми ји по згодној прилици пошаље, а ја ћу му, кад ји узаштампам, јавно благодарити.

о. -

Од свега срца благодарим ГГТ. скупитељима

на родољубивоме труду и на пријатељској љубави, и ГГ. пренумерантима на поверености и на родољубивој ревности. Истина да је пренумерација, особито као што је данас код нас, права прошња, и велика досада, не само за скупитеље и за пренумеранте, него и за списатеље; али како још немамо праве књижне трговине, а народ наш на мало места живи у великим гоми_ лама, него понајвише растркан на далеко, она је једини начин не само књигу издати на свет, него је и по народу разнети |млого наши читатеља, има, који би без пренумерације тешко и чули, да је књига на свет изишла, а камо ли да би је могли добавити и купити). Кад се они сами, видећи ову ползу и нужду пренумерације у данашњему Ху стању књижества нашега, неки, поред свега труда и досаде, радо примају скупљања пренумеранта, неки се пренумерирају на књиге баш ако ји и не читају, а неки се пренумерпирају и на више књига, него што им треба (као што се, н.п. може видети овде