Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

516

да Турцима загон учинише;

А кликује Вуко све овчаре:

» А ђе ете ми, два Банићевића 2

» И ђе си ми, Дреко, мој рођаче 2“ Ма ни они не сједе залуду,

Но оспријед Турке устављају;

'И кликује два брата Шакића,

Ал залуду браћу кликоваше, Оружје им Турци уграбише,

Е не бјеху Срби у торину,

Но бијеле овце облажаху;

А кликује два Савићевића,

А скочише добра два јунака, Па у Турке јуриш учинише, Ма ђе срећа, ту је и несрећа, Пуче танка пушка од Турака, Те погоди Сава џевердана, Саломи му по рамену руку, Паде Саво у траву на главу, А на њега Ђуро допануо,

Не хће брату гледат ране љуте, Но му ћесе узе и оружје

Те их даде Дреку Косовићу; Па ми виђи, моја браћо драга, Од сокола Вуковић-Јована,

Ђе сам себе јунак кунијаше: »„ Ах Јоване, данас погинуо ! „А Трешњева никад не видио ! „ Уби Вуко, пос'јече Мушеља, „А да што ћу казат на дворове 2“ Па у Турке загон учинио,

Те Турчина жива уватио,

335

34()

350

355

360

365