Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

517

475

Па му добру посјекао главу; То виђеше бирани овчари,

Па на пола те се предвојише, Половина претекоше Турке, Половина страга наћераше, Наћера их јунак на јунака, На крваве друме на Рудине, Ту четири главе посјекоше,

А дванаес раном обранише,

И отеше овце свеколике,

Па и празне Турке поћераше ; Намјера је п Бог намјерила | Од Трешњева једну чету малу, Чету малу, три, четири друга, А пред четом Горчинов Шабане Од Шакића од Банићевића Са рођаком Зрном Вуковићем, А ћерају плијен низ Рудине, А кад чуше боја на торине, Код дружине плијен оставише, Два јунака загон учинише, Па у средње Турке ударише, Док на другу страну изиђоше, Јест изиде Зрно Вуковићу,

А изнесе с Турчина оружје, Каде Шабан Горчинов изиде, Крвавијех до рамена рука,

А изнесе двије Турске главе, Вук Шакија страга допануо,

"Те с Турчина узе џевердана,

И остави пусат и оружје, Кад се Вуко довати оружја,

370

375

380

(615) со сл

390

395