Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

519

477

их

»Да од мира вјеру уватимо,

„Мир и вјеру за годину дана,

„Да издигнем с овцам' у Рудине, „Да заједно овце попасемо,

„И успоред да поредујемо,

„Да тргује овчар у овчара,

„И двојица. дуван да пушимо, „Један другом даре доносимо:

„ја ћу теби од Рисна бијела,

„А ти мени од града Никшића,“

А Мехмеду лоша срећа била:

Виђе двадес сиједијех длака

У јуначку Муратову главу,

Он помисли, е је остарао,

Те не може више четовалти,

Па овако ријеч бесједпио:

» О Мурате, Српска харамбашо ! „Пе могу те очима гледати

„А некмоли да поредујемо,

један другом пешкеш да носимо, „И заједно дуван да пушимо. „Знаш, Мурате, мој старп крвниче ! „Кад пос'јече Мрке у Дубочке, „Пос'јече ми два Веризовића, „Веризовић-Ђура и Ахмета “

„Па внадеш ли, мој стари крвниче! „Кад пос'јече Јашар-Тутуројку „Па Рудине у Киту планину, „Пос'јече ми Веризовић-Муја.

„Не знадеш ли, мој крвниче стари! „Кад посјече глава четрнаес

„»На- Гребице насред од Рудина,

сл 20

> сл