Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

520

„Пос'јече ми два Веризовића, „Веризовић-Уса и Алију7

„Па знадеш ли, Мурате крвниче ! „Кад пос'јече два Бараковића

„Под Требињем бијелијем градом,

„Бараковић-дека и Смаила, „Ло су моји оба сестричића # „Ето на те Зеку џевердана

» А СОмаила леденица, сјајна; ако Бог да и срећа јуначка, » Обоје ћу с тебе понијети, ли своју главу изгубити,“ А вели му Оташев Мурате:

» 0 Мехмеде, мајка ти кукала! » И на тебе ето певердана

» И за појас леденица сјајна, у Ако буде срећа од јунаштва, » Обоје ћу тебе понијети,

уКа' и с твоје оба сестричића.“ _

Па већ више збора не чињаше, Но отолен на ноге скочио,

А на рамо мету џевердана,

Па отиде уз Гоштац планину, Оста Мехмед на Рудине равне, А Мурат је крајем од Брестица, Те уводи овце Мехмедове,

Код оваца Мехмедовић-Муја,

И остале три Турске торине,

И шњим бјеху Орби Драголучки. А кад овце виђе и торине, Па отолен на ноге скочио,

Доклен дође у Цуце крваве,