Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

525

482 _

И стотину коња и говедиОтолен се натраг подигоше, Већ поћере не би од Турака, Но велики плијен доћераше

На равноме долу Кобиљему

Ту Милоша укопаше друга, А лијепо шићар дијелиште, Голубовић-Вука извидаше.

62.

Спомен од боја на Кукутници

а кукале до три кукавице

У староме Влаху јуначкоме

По Кретову дану јесењему: Једна кука с Мучња кршевита, Друга кука с ломна Златибора, Трећа кука (5 брда Кукутнице ; То не биле до три кукавице, _ Већ то биле три Старовлашанке,. Свакој има седамдесет љета, Овако су старе бесједиле: „Чујете ли, Срби Старовласи, „Већ имаде педесет година, „Три, четири више претуриле,

» Од времена и тога земана, „Откад клети ударише Турци,

_ „Скопљак паша од Босне камене

„Са Ш!е-агом из Нове вароши, „Тад'- Стари влах они похараше, „Похараше па и попалише,