Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

526

„Допалише па и поробише, „Млого робље Српско поведоше, „Поведоше Босни каменитој, | „Да им служи буле и кадуне; „Но Бог даде и Богородица,

„Те стигоше три Српске војводе » Од Ужице и од Златибора

„Са евојијех до хиљаду друга: „Прво бјеше Милош Обреновић „Са два друга два сокола сива, „Са Дринчићем п Јован-Мићићем ; „Друго бјеше Старовлах Максиме » О јунацима Старовлашанима ; „Треће бјеше Мутап сиви соко

» О Новачићем и Драгачевцима. „Ту војводе пристигоше Турке „Иепод кршна брда Кукутнице „Код Чепова и код Бјелеуше; 5Ал свак Србин не има оружја | „Да се може са Турцима бити = » И да може мегдан дијелити, „Онда рече Милош Обреновић:

„ „Срби браћо, кој сте без орузија, » »НШотрчите брду Кукутници, „Па из крша удрите ст јенама »„раш упрво у Турску ордију.“ » А војводе удрише с дружинем, уБише Турке прахом и оловом,

» Четир: сата мегдан дијелише, „Србима је срећа помагала,

»Кукутницу магла притиснула _ „10 Катића јуначког гнијезда,

315

20

25

30

35

40

сл 50