Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

527

„Па не знаду нити виде Турци, » Откуд Срби бију из пушака, „Откуда ли други са камењем; „Кад се Турци виђеше-"на муци, „Плећи даше, бијежати сташе „Испод Мучња зелене планине, „Право бјеже Увцу валовноме, „За њима се Срби натурише,

» Три, четири ћераше их сата »До Увачког моста великога, „Па е' отоле Орби повратише, „Српско робље одмах отпуштише » Од Турака које су отели, „Свако оде своме завичају;

» Орби Турке ђе су пристизали, „ Јуна су им главе оде јецали: „На Пресјеци брду вјетровиту,

» И сада се Турско гробље зове, „ Бе су тада Турци изгинули.

„ Тад војводе плијен повратише, –

„Што би чије, сваки оћераше, „И однесе који што познаде. » Јад Турака ту доста погибе, „А и више рана их допаде, | „Па и паша рана допануо

» Од јунака војводе Милоша, »Деспу руку у лијевој носио Још овако старе бесјеђаху,

И Орбпма редом казиваху, Кад је који јунак преминуо, Кад је који и на коме мјесту,

Ђе почину и ђе који оста:

~, сл