Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

115

493

„На глав' носи везена клобука, „За клобуком сребрна челенка, „Којано је од дванаест пера; „Преко воде: тијога Дунава

» У шанцу је стотина ајдука,

» И пред њима Костреш капетане, „Који носи кратка. Личаника, 60 „Куд погледа, онде и удара.“

Мало време. за тим постајало,

Пак дозива млади Продановић,

Он дозива Тудића Стевана,

Па говори Туцићу Стевану: 65 „Брже пошљи, Туцићу Стеване,

Брже пошљи младог омелдера, (итебег) „Пека каже Гвоздену војводи,

уда он добро на капији стражи,

„Да нас како спла не превари.“ т0 И отиде Туцићу Стеване,

Те он посла младог омелдера,

По пмену Брзоплета Стојка,

ст ст

И отиде Брзоплете Стојко,

Те он каже Гвоздену војволт, 15 Да он добро на капији стражи. Мало време затим постајало, Пак се попе Гвоздене војвода, Он се попе на камену кулу, Те погледа низ то поље равно; Е 50 Све је поље војска прекрилила,

Долом пешци, а брдом коњици,

- Коњ до коња, јунак до јунака,

А барјаци као п облаци. 8 Кад то види Гвозден војевода, 56