Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

116

494

Он покличе танко гласовито:

„Сад на ноге, дружинице моја!

„Сад на ноге и на пушке шарке,

„Те дајите огањ од образа;

„Ево сила иде на капију. 90 Кад то чула млада ајдучија,

Скочили су на ноге јуначке,

А узеше дуге шарке пушке,

Те им дају огањ од образа

Док се они огњем преметаше, _- 95 Дотле Еси (бе еј јеп) на град ударише,

И капију они одсекоше.

Кад то види Гвозден војевода,

Да ће лудо погубити главе,

Он покличе танко гласовито: 100 » Ајте за мном, дружинице моја!

уда важемо младом комендату:

„Изненада Еси ударише,

» И капију они одеекоше.«“ -

Пак одоше „Дунавској капији, 105 Те нађоше млада комендата,

Гди он у ред намешта ајдуке;

Комендату тијо говорио: -

„Господине, млади комендате: | » Тешка нас је. сила опколила, 110 „И капију она освојила.“ Текем Гвозден у ријечи беше,

"Ал уд'рише Ееки гранатири И пред њима принц Илденбургсаузен,

А за њиме Ески капетане; - 115 Сви ајдуци ћуприју пређоше, А за њима млад Продановићу,