Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

118

496

„Брже иди, брате Белградија ! »Те ти кажи Трипсу генералу: „Млога на нас сила навалпла,

» А неста нам праа и олова; „Нек нам пошље у помоћ ајдука, „јал“ ајдука, јали мушкатира; „Еда би се како обдржали, уДок изиђе и звезда Даница,“ Отиш'о је млади Белградија,

Те он каже Тришсу генералу Њему вели Трипсу генерале: „Помоћи вам послати не могу

» Од велики Бабурски топова,“ Вратио се млади Белградија,

Те он каже своме комендату. Кад комендат речи разабрао,

Он покличе танко гласовито: „Дружинице, браћо нерођена ! „Перођена, као и рођена,

уда се вишњем Богу помолимо,

> Еда би нас данас изнесао.“

Пак се вишњем Богу помолише, И из шанца здраво изиђоше,

Те пођоше Рајну бијеломе.

Ту и срете Фелдмаршал Бернклау, Божју му је помоћ назпвао:

„Божја т' помоћ, млад Продановићу !

ујел тп много војске погинуло # ЈИ јели ти МНОРО пзрањено 2“ Комендат му потијо беседи:

»Господине, Фелдмаршал Бернклау !

„јест тринаест у шанцу остало

160

65

170

180