Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ли 9 „Чувајући стражу без промене, уБез промене, докле је крајине; И тринаест рањени водимо.“ Па одоше Рајну бијеломе.“ 185 Кад у јутру бели дан освану, Пише књигу Фелдмаршал Бернклау, Те је шиље граду Донаверту По ономе своме тромбетеру. Бог поможе младом тромбетеру, 190 Сву господу у скупу затече, Сви бијау на царској пароли, Међу собом они бесеђау: »Мили Боже, да чудни јунака ! »Ил су виле, ил су љуте змије 195 уДа или и олово не бије 7 »дДа см од прије и по чему знали, » Од сребра би танета ковали; „Што нам војске млого погубише ! „Баш иљаду и триста јунака, 200 »Све по избор: Ески гранатира, „И ранише Шраа (Фјфтер) четеџију, „Кога нема у Француском царству. е Кад то чуо млади тромбетеру, Он отиде Рајну бијеломе, 205 Те он каже Фелдмаршал Бернклау, Што говоре Бабурска господа Кад Бернклау речи разабрао, Он написа једну ситну књигу, '20 Те је шиље госпођи краљици; 210 _ Кад краљица књигу разгледала, -Гроотом се она насмејала, Пак узима злаћене кључеве,

БВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у, 35