Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

336

508

У Вучитрн паше на дивана;

Све мислио, на једно смислио: „Волим исти, те Синана тражит', „Него л' исти паше у Вучитрн; „Ако да Бог и срећа јуначка, „Те погубим Синан-кесеџију, „Пратићу му од Синана главу,

„А у град му опет исти не ћу.“ Па он јаше дебела ђогина.

Те силази шеру Митровице

Код онога Осман-налбантина : „Куј ми коња, Осман-налбантине ; у Ама удри тврдога поткова, „Што ће трајат' барем месец дана.“ Налбантин му коња потковао,

Па поиска, да му потков плати; Ал' говори Вуковић Анђелко: „Имам чиме тебе потков платит', „АЛ ти потков наплатити не ћу; „Но да молиш Бога јединога

„Да се опет натраг здраво врнем, „И да тебе потков после платим.“ Ал говори Осман налбантине :

» О Бога ти, незнана делијо ! „Како ћу те чекат' вересијом, „Кад те никад несам ни видео, „А камо ли да те познал' могу #<Но говори Вуковић Анђелко: „Курво једна, Осман-налбантине ! „ако да Бог и срећа јуначка,

» Те ја здраво уз Клисуру одем,

„ У8 Клисуру Трепчу камениту

135

140

145

150

155

160