Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

»До старога Трга манастира,

„И опет се здраво натраг врнем, »А мој ђога негде потков збаци, »Ти ћеш мене онда познавати И другоме сваком казивати.“ Кад то чуо Осман налбантине, Он обрте дебела ђогина,

Под бињташа, где се коњи јашу; Јаше коња Вуковић Анђелко, Па се маши у шпагове свил'не, Те извади трп дуката жута,

Те ји дава Осман-налбантину : »На, Османе, те се наптј вина,“ Па он оде ув Клисуру тврду, Уз. Клисуру Трепчу камениту. Кад је био под село Кутловац, Под Кутловац у село Засеље, Он се сврну у бијеле дворе,

У дворове Курте буљугбаше, Иште с коња воде да с' напије. Познаде га Курта буљугбаша, И мало се био осетио,

Да он тражи Синан-кесеџију,

Ел он знаде Вуковић-Анђелка,

Да он јесте врло добар јунак;

Али пита Вуковић Анђелко:

» О Бога ти, Курта буљугбаша ! »Да л' си штогод чуо за Синана 2 »Да л је сада у селу Кутловцу, »Да л је негде доле у Косову Но говори Курта буљугбаша:

» 0 Бога ми, Вуковић-Анђелко !

170

180

185

190

195