Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

505

А ЦИН

»ја сам јучер чуо за Синана, »дДа је био у селу твојему,

„Јер је чуо, да ти њега тражиш, ујесте чуо' ал' добро не знаде, Па“ везао Џавла Папуџијћа,

„ Удара га на муке велике,

„Да му каже штогод за Анђелка, „Куда ли је, на коју ли страну; „Савезана њега отерао

уКа Староме Тргу манастиру, „И синоћ је онде заноћио,“ Кад то чуо Вуковић Анђелко, Он расрди дебела ђогина,

Оде право уз Клисуру тврду, Ка Староме Тргу манастиру,

Да он тражи Синан-кесеџију. Кад је био близу манастира

У Клисуре места најтешњега, Двије су се але сусретнуле.

А да видиш Синан-кесеџију ! Уседнуо врану бедевију,

Па на њојзи ноге прекрстио Самур-калпак над очи турио, Положио копље па колена, Балчу сабљу за леђа турио,

Па он курва бије у Тамбуру,

И он тера Павла Папуџијћа; Како виде Вуковић-Анђелка, Спусти ноге брже узенђије

__ Бојно копље на раме дигао,

Остру сабљу под пазуо врну, А тамбуру баци насред друма;

200

205

21)

(250) “> со

225