Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Одлеће сив зел“ соколе,

Те паде Шћепу на раме,

Овако њему говори: 20 „Бепу ти водши ђевојку !

„Висока као јелика,

„Танка је као шибипка,

„Бијела као књижица,

„Румена као ружица ; 25 „Сретња ти п дуговјечна!“

9

~

снаха и ђевер.

на ли је гора брштанова ! Мирисом је село подичила,

А висином поље окитила,

А соко је прелећет не може,

А данас је свати препграше. 5 Сви сватови под жут бор падоше, Ђевер снахом под жуту наранчу;

Под наранчом цвијет отпадаше,

Бевојка га у ките киташе,

Све сватове даром дариваше; 10 Не дотече ручноме ђеверу,

На снаху се ђевер расрдио.

Вели њему лијепа ђевојка :

»О Ђевере, мој златни прстене!

уја сам тебе љешшу оставила, 15 » Оставила моју јараницу,

» Од мене је и љешша и виша, „И боље је књигу научила ;