Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Кад смо до сад биле јаранице,

„Нек будемо од сад јетрвице.“ 20) [Упор. 15, бр. 36]

које Кад ђевојку сватови изведу.

ОК арко сунце на залаву, хоће да зађе, Наша Маре на походу, хоће да пође; Моли јој се мшо бабо, да јошт не иде. „Богме хоћу, мпо бабо, вријеме ми је.“

Карко сунце на заходу, хоће да зађе, 5 Наша Маре на походу, хоће да пође;

Мајка јој се смјерно моли, да јошт не иде. „Богме хоћу, мила мајко, вријеме ми је.“

Жарко сунце на заходу, хоће да пане, Наша Маре на походу, хоће да пође; 1() Браћа. јој се љепо моле, да јошт не иде. „Богме хоћу, мила браћо, вријеме ми је.“

ЗКарко сунце на залазу, хоће да зађе, Наша Маре на походу, хоће да пође, Сестре јој се с плачем моле, да још не иде. 15

„Ђогме хоћу, миле сестре, вријеме ми је“ [упор. 16, бр. 59]

4. Кад ђевојку доведу дома. (Снапице, зрно бисера И кито сваког цвијећа!

Немој нам бити срдита, ||