Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

~ Срдита п огњевита, СОрдитост тури у води, А огњевитост у гори; Него нам буди весела, Весела п послушљива, Покорна и умиљата.

сл

).

Сјутра дан, кад доведу ђевојку. (С лавић поје у наранчи, чула сам га ја, Припијева младу снашу, весела им ја: „Устај горе, нево наша, саба зора је, „да'ве твоје кућу мету, а ти, нево, спиш! »Јетрвице воду носе, а ти, нево, спишт | “ То зачула млада нева, па се устану, Пође свекру у камару, па му говори: „Добро јутро, свекре бабо, господичићу !“ Па уљезе свекрвици, па јој говори: „Добро јутро, свекрвице, мила мајчице! 10 „Бе су мене заовице, да их дарујем 7 „ ЂЊе ли моји ђеверови, да их дарујем „Бе су моје јетрвицег% да ме шјетују, „Каконо ћу угодити у овом двору“

сл

б. Пошто дарује, говори другој чељади од куће. Млада нева говорила:

„Добро јутро свијем вама! „Њесам овђе сама дошла,