Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
19);
У Ђевојке над сватови примичу.
(бише дворе обигра, 'Бевер шнахи доигра. Шнаха му стоји уз коња, У сунце копље затиче. Устани мало, сунахце, ЂБевојка је рода велика, Доклен се роду поклони
сл
И милој мајци узмоли:
(0) мајко, мајколе мој,
Не шиљ' ми рухо таино, 10: Него га шиљи планином,
Нека ми ђеври завиде.
У наше снахе босиље
Говоре да је зелено.
20).
Исто у ђевојне.
(а соко воду мути крајем Дунава,
Пуна су му брчна пера, дробна бисера,
Да је теби, стари свате, срећа весела.
Овако свакоме свату редом како је који од којега бољи, [Упор. 17, 119]