Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Над плету вијенац ђевојци. Д име Бога, у час добар! Што чинимо и мтшлимо Све на било у час добар! Маре чува пајуниће И бијеле голубиће _ 5 У рудини пелиновој. Код њих цвјеће беријаше, Па га у киту укићаше, У вијенац увијаше, Пак у Млетке попшљаше, 10 Пак га златом златијаше Пак га куму даривашше. Ове све ријечи свијем сватовима редом како који иза кога пде, пак најпотле:

Свјем сватима дариваше. [Уупор. 18, 94]

~ 99

~ ~ +

Пошто оплету вијенац.

ДА рвено цв јеће и модро, И модро цвјеће п добро, Бере га Маре невјеста, Меће га тату у њедра. Тато га сишље, просипље, Ни цвјеће моје ни Маре.

Ове исте ријечи на матер, пак на браћу, пак на сестре, пак најпослије дође на заручника:

Меће га Јову у њедра. Јово га Фата, те Фата,

И цвјеће моје п Маре. ; - [утор. 15 бр. 291

сл