Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

| ср

23. | (Опет то исто. (МОРИЊСКА)

ДДрвен се цвјетак црвени,

Млада га Васе бераше,

Оцу га на скут мећаше,

А отац са скуца те на тле:

»Ни моја Васе, ни цвијет.“ 5 ИМ овако пјевајући треба споменути мајку и све у својти

постарије, као: стричеве, стрине п сестре, а најпослије сврши се за младожељу:

Црвен се цв јетак црвени,

Млада га Васе бераше,

Нику га на скут мећаше,

А Нико са скуца у њедра:

» И моја Васе п цвијет,“ 10)

[Упор. 15 291]

ИЗА

~

Момак и дјевојка.

ЈОСешета се Паво жени,

Племениту љуби води,

Разгојену као јелу,

И питому као челу,

Пуна су јој уста меда. 0 Као да је медна чела,

И у коло с круном игра,

Покрај Џава мила драга.

Павова их мајка гледа,

Из срца их благосиља: 10 Оба, синко, живи били

И с родом се подичили