Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Као паун златним пером, Како поље бјелим житом.

20 Сваоштвсна пјесма над дјевојна сједа на ноња.

(Сунце ми је на заоду, оће да зађе,

Јана ми је на походу, оће да пође. Најмлађи братац пред коњма стоји,

Леваком коње за узду држи,

А десном руком на сунце маше: 5 Лако полако, сунашце јарко,

Док моја сеја со родом с пзљуби,

( родом с' изљуби, с мајком опрости, Миломе баби руку целива,

Јер она пде у туђу земљу, 10 У туђу земљу међ' туђе људе,

Да туђу мајку мајком назове,

Туђега бабу бабом да зове,

Од евега свога да се одрече.

26. „Тјевер и сната.

„Лепа ти је гора ђелсамина,

Не може се од мириса проћи,

Од мириса ситна боспока,

Од густине ситне мапуране,

Од заграђе зелене наранџе. 5 Тудар момче сватовима прође, Сватовима и с ђевејком младом.

Кад дођоше сред горе зелене,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У 2