Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

18

Сви сватови трудни починуше, Починуше под јелом зеленом. 1() Ђевер снахом под жутом наранчом. Ђевер спава, а снаха не спава,

Пего бере цвијеће наранче. |

Ма ми ђевер снахи говораше:

„Онахо моја, злаћена јабуко, 15 „Шта ће теби цвијет од наранче 2“

Ма ми снаха ђеверу говори:

» О Ђевере, мој златни прстене,

уја сам чула, кажевали су ми,

» Ако би ми преманкало дара, 20) „Дароваћу цв јеће за дарове;

» Ако буду рода господскога, „Примоваће цв јеће за дарове;

» Ако буду орјацкога рода,

уНит' ће цвјеће нити ће дарове.“ 95

75 Мати и“ кћа.

Марина се узбрижила мајка, Е је скоро Мару заручила,

Е ми по њу пде доста свата, Мањкаће јој сватовима дара. Али Мара говораше мајци:

сл

„Немој ми се брижит', моја мајко,

»ја ћу поћи у бостану моме,

»ја сам сватом узгојила цв јеће,

» А. цвијеће сваком наредила :

угћуте дуње банов ма свекров ма, 10 » А наранче баницам свекрвам“,