Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

(57 Мсо „Кад те љуби мој мио дајиџа, „СОтоји л шкрипа дибе и кадифе7 „ Стоји л звека бисер' и дуката“ Кад то чула Хасан-агиница, Берђевом је о тле ударила,

Па побјеже уз бијелу кулу,

А за њоме Омо пристајаше: „Поврати се, моја дајинице !“ Не шће му се повратити млада, Већ отиде кули у одају,

Те говори аги Хасан-аги: „Хасан-ага, мили господаре! ујали смакни сестрића Омера, уал' ћу бјежат у род у матере, »Или ћу се млада објесити.“ Жао аги сестрића Омера: »Како ћу га јадан прегорјети 2 „И каквом га муком уморити 7“ Велп њему Хасан-агиница : „Ласно ти је њега погубити: „Поведи га у лов у планину, „Не дај њему носити оружја, „Остави га у тијесну кланцу, „Па наћерај срне и кошуте

» И онога горскога арслана,

»„ хрелан хоће њега прождријети,“ Кад то чуо ага Хасан ага,

Он одведе Ома у планину,

Не да њему носити оружја, Остави га у страшиву кланцу. Те наћера срне и кошуте

И онога горскога арслана.

> сл

(а сл