Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

558

Ал' беседи коловођа Анђа:

„ Ево, мајко, Ивана рањена,

» Ал' нам, мајко, преболети неће,“ Саранише Ивана рањена,

Пак кукају кано кукавице, Привијају кано ластавице.

Па беседи коловођа Анђа:

„40 старице, Иванова мајко, „Та ја ћу се осветити бану.“ Једва чека Веренчићу бане, Једва чека да субота дође.

Кад му дође та субота славна, И он купи кићене сватове,

У недељу по Анђу отипго.

Кад је допго двору Иванову, Једва и је Анђа дочекала,

Све и редом по дворови сађа, Па намаче два птра џелата,

„Пак је бану тијо беседила: „Господару, Веренчићу бане,

» Ајде са мном горе на чардаке, »Да ти видиш све моје дарове, »Оће л бити за твоје сватове.“ Све сватове погубише редом, А најпосле бана на чардаку. Па беседи Анђа коловођа: »10' старице, Иванова мајко, » Оевети се ал се не посвети.“

сљ сл