Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

сл сл и“

682. Хоће брат да обљуби сестру.

У свијет се наћи не могаше, Да брат сестру љешше миловаше

Што млад Богдан сестрицу Јелицу,

Љубили се за зло и несрећу; Хоће Богдан да обљуби сеју, Сеја му се силом отимаше,

Од брата се свога уклањаше, Прежао је, док је упрежао : Кад Јелица на воду отиде,

За њом Богдан тајно пристајаше, И кад виђе згоду и прилику

У горици под јелом зеленом, Преметну је на зелену траву, Одиста је обљубити шћаше, Али цикну Јелица ђевојка, Бранила се, што јој снага дава, Бранећи се брату проговара: „Не, Богдане, брате од матере! »Да се ведро небо не проломи, » 4 под нама земља не пропане, „ Ње ће братац обљубити сеју!“ Зато Богдан хаје и не хаје, Одиста је обљубити шћаше. Виче Јела из грла бијела:

„Не, Богдане, црн ти образ био! „Ђе ће братац сеју обљубити !« Зато Богдан хаје и не хаје, Одиста је обљубити шћаше. Кад се Јела на невољу нађе,

сл

10