Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Прими Иво, не рече ријечи, Но отиде двору бијеломе.

Пред Иваном љуба излазила, Те му прима коња и оружје. Иван љубу за сестрицу пшта: „ Бе је мене моја мила сеја 2“ Љуба Иву овако говори: „Сестра се је твоја помамила, „Јутрос ти је цјело јутро била » У бостану с Орловићем Павлом, „Грлаили се и изљубили се,

» И дала му цвијет ђелсамина.“ Удари је Иво уз образе,

Два јој с мјеста помакао зуба, У ипједу говорио љубп:

„Мучи, кујо, а не љуби моја!“ Па отиде сестри у одају. Препаде се Иванова сеја,

Од одаје затворила врата,

Ал' јој Иво испред врата виче: » Отвор" врата, моја мила сејо !< Сеја брату отворила врата; Кад јој виђе лице нагрђено, Питао је, што је п како је,

А она је њему казивала: „Нагрди ме моја снаха драга.“ Тада Иван сеји говорио:

„Не бој ми се, мила моја сејо! „Ево тебе прстен и јабука! »„Вјерпо те Орловићу Павле, „Ето њега сјутра са сватима, „Но приправ' се п приготови се,

4()

то