Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

У суботу војску сакупио, У недељу једва прибројао. Кад освану данак понедељак, Код свакога мила мајка стоји, Код Милете Милица сестрица, 925 Кад су пошли мору на галију, Све се мајке натраг повратиле, Не враћа се Милица сестрица, Већ иде с брацем до мора црнога. Кад су они у галију ушли, 30 А Милица на брегу остала, Сузама је море замутила, А јадима заустави лађу, Пак беседи Милица сестрица: »„Окрени се, мој рођени брато, 35 уда ти видим твоје бело лице, уја ти лице на рукаве везем, » Твоје очи у моја недарца, » Куд год одим да све тебе жалим,«“ » 10 Милице, мила сестро моја, 40) »Рад би ти се био обазрети, »Ал' ме Турци по образу бију, уБију мене троструком канџијом,“ Ал' беседе два млада возара; уда пустимо Милету Милици, 45 »Не би л' како отиснули лађу,“ Кад пустише Милету из лађе, Лађа оде морем пливајући, А сестрица с братом певајући. [Упор. 17, бр. 729]

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У - 37