Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

695.

Тетка робиња. бди сина Јован-беговица, Па говори бегу Јован-бегу: „Ако сам ти дужна родит сина, „Њесам дужна дадија му бити,“ Кад то чуо беже Јован-беже, Оде бего у Стамбол-чаршију, Ту ми нађе танану робињу, За њу даде хиљаду дуката, Одведе је двору бијеломе, Па је сједе уз шикли бешику, Да му шика у бешици сина. Уз бешику попијева млада: „Нинај, нинај, мој мио сестрићу! „Не нина те танана робиња, „Него тета, материна сека.“ Кад то чула Јован-беговица, Трком трче уз бијелу кулу, Па отрча у шикли одају, Удрила је налчом и папучом, Два јој здрава саломила зуба, А четири из темеља крену. Вели њојзи танана робиња: „Бог т'“_убио, Јован-беговице !

„Можеш знати, мож' ли запамтити 7

„Кад но наша умираше мајка, „Када нама рухо дијељаше, „Мени ткано, а теби неткано, „Мен' предено, теби непредено, „Мен“ везено, теби невезено;

~> (2