Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

[57] = (Та

„ Тад су мене заробили Турци, 80 „А тебе су Јован-бегу дали.“

Кад то чула Јован-беговица:

„Благо мене од сад до вијека!

„Ево мене моје миле секе!<

696. Брат купује сестру.

| рк Манојло продаваше мајку,

Вјерна љуба њему говораше:

„Мој Манојло, не продаји мајку:

уједно ти је од Бога грехота,

» Друго ти је од људи срамота, 5 „Него продај мене, твоју љубу.“

Кад то чуо Грчићу Манојло,

Уве љубу за бијелу руку,

Изведе је на Стамбол-чаршију,

Цијени је хиљаду дуката. 10 Тај се јунак наћи не могаше,

Ко ће дати хиљаду дуката,

Него једно турско момче младо,

Оно дава хиљаду дуката,

И даде му дара рад алала, 155 Ца је узе за бијелу руку,

Одведе је двору бијеломе.

Кад су били насред друма пута,

Онда вели турско момче младо:

»О Богу ти! робе драгокупе! 9() „Дај ми једном да пољубим лице.“

А вели му Манојлова љуба: |

» О Богу ми, турско момче младо!

871“