Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

580

„Мене вјера поднијет не може, „Да се љубе љуби невјенчане.«“ Њој говори турско момче младо! » О Богу ти, робе драгокупе! „Кога ли си соја и племена 7

„ Имадеш ли икога од рода '“ »ја не имам никога од рода, „Већ једнога брата рођенога, „Њега су ми заробили Турци.“

_ Кад то чуло турско момче младо, Па бесједи Грчићевој љуби:

„Би ли брата по чему познала #« —

„Да га видим, и познала бих га, „Има мадеж на руци десници.“ Он заврну уз руке рукаве,

Кад му мадеж на десници руци. Када сеја брата угледала, Завикала иза свега гласа: „Благо мене од сад до вијека! „Ево мене брата рођенога !« Одведе је двору бијеломе;

Па ми брже ситну књигу пише, Те је шаље Грчићу Манојлу: „Купи свате, хајде по ђевојку, | „Купио сам сестру на пазару; „Вјенчаји је, и сретња ти била! „И алал ти хиљада дуката!“

[Упор. 15, бр. 725]

4()

ст