Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

594

Пред њима је јединица Фата. Јошт говори бостанџија, Мујо: „Лак' полако, јединице Фато! „Ти подигни крали ногавице,

»Не труни ми по бостану дв'јеће,«

А вели му јединица Фата:

„Ти не жалиш у бостану цв'јећа, „Но да видиш ногу под кољено,“

То изрече, низ бостан утече, За њом трчи бостанџија Мујо, Побјеже му јединица Фата, Побјеже му у бијеле дворе. Разбоље се бостанџија Мујо, Од зла бола од јашиковања, Све му каде на облазај иду, А не има Хасан-агинице,

Ни њезине Фате јединице. Чудила се Мујагина мајка, · Што 'во нема Хасан-агинице, Ни њезине Фате јединице. То зачула јединица Фата, Па отиде у бијеле дворе,

Те умива пребијело лице,

И отира бакам и бјелило,

А облачи мушко одијело,

Па отиде обићи јарана.

Кад бијаше па авлијнска врата, Па завика грлом бијелијем: »Сакријте се, буле и кадуне! » Иде јаран обићи јарана,“

У то доба у одају Фата,

Она сједе Мују више главе,

> (ду

(6 ] (50

[5] (мо