Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

585

Џа ми пита свог милог јарана: „Ал је болест од Бога послана, » Али болест од јашиковања 2“ Вели њему бостанџија Мујо: „Није болест од Бога послана, „его болест од јашиковања. “ Пође Фата двору бијеломе, Када била авлији на врата, Завикала грлом бијелијем:

„Бог т убио, бостанџија Мујо! » Што си хтио, у двор ти је било.“

699. Али-паша и Златија. -

Књигу пише паша Али-паша, Те је шаље младу Ибрахиму: „Ибрахиме, на гласу заиме ! „Распреми ми дворе и хареме, „Ето мене у конак код тебе:“ Књигу учи млади Ибрахиме, Књигу учи, сузе пролијева. Пита њега Златија ђевојка:

» О мој брате, млади Ибрахиме ! »Оклен тебе књига шаровита,

» Те је тако пуста жаловита,2< »Прођи ме се, мила секо моја! » Ова књига паше Али-паше, »Да распремим дворе и хареме, „Ето паше у нас на конаку;

» А ја немам брата ни рођака, „Немам е киме пашу дочекати,“