Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

586

Вели њему Златија ђевојка: „Јасно ћемо пашу дочекати, »„ А робиње вечеру скувати.“ Распремише дворе и хареме. У то доба паша Али-паша.

А да видиш Златије ђевојке! Диже с лица бакам и бјелило, 'ЂБевојачко свлачи одијело,

Па обуче мушко одијело,

Начини се, што мога најљепше, Свак би реко, да је мушка глава,

Па појаха коња претилога, Поћера га око б'јеле куле, (Сама себе име изабира, Изабрала Штеин-челебија,

Па ето је паши у одају, Сједе млада паши уз кољено.

А кад бјеше вакат од вечере,

Вечераше, и софру дигоше, Па одоше вактом у ложницу, Сваки оде у своју одају, ·

А Златија на бијелу кулу.

Кад свануло и грануло сунце, Изнијеше господскога ручка. Јошт да вели паша Али-паша : „Ибрахиме, на гласу заиме!

„Камо тебе Шееипн-челебија “ —

761 : с »Отишо је у лов у планину. Вели њему паша Али-паша:

| о

уја ти нећу из твог двора поћи, „Знат ми сиђет три бијела дана, „Док не дође Шеин-челебија.“