Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

59!

„Да бих дала везена јаглука,

» Ту не има тебе алвалука; „Да бих дала танка бошчалука, „Ни ту нема тебе алвалука; »дДа бих тебе у ложницу звала, „Страх ме, Јово, мировати нећеш.“ Терзи-баша момче одговара:

» Оди, Ајко, да се окладимо

» У мог дора, у твоје ђердане; „ Бе речемо, да се састанемо,. „Ал у моме, ал у твоме двору, зАл' у башчи бега Атлагића % „Па ко први почне враговати, „Шека води коња и ђердана,“ Томе Ајка врло капл била,

Па говори терзи-баши Јову:

„ Дођ' довече, терви-баша Јово! „Баш у башчу бега Атлагића, » Чекаћу те под жуту наранчу.“ Кад довече ноћца омркнула, Једва Јово вечер дочекао;

Оде Јово у зелену башчу,

Ал' ето ти Атлагића Ајке! Стоји шкрипа жутијех кавада, Стоји клопот мества и папуча, Стоји звека дробнијех ђердана; Препаде се бећаре Јоване, Мисли, Ајка навела је Турке, Плећи даде, а бјежати стаде. За њим трчи Атлагића Ајка: „Што је, Јово, грђи од ђевојке !< Уфати га за бијелу руку,