Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

708) „Гоји ми, сестро, цвијеће, „Кад дође данак неђеља, „Џошљи ми киту цвијећа, „По. крилу брату рођену, „Немој га слати планином, „Него га пошљи равнином, „Шека ми друге. завиде:

»; У наше Васе невјесте „Никад ми цвјеће не вене, „Него јој вазда зелено.“

[Упор. 15, бр. 39]

37. Другарице _ дјевојит.

1 јемени се Нико жени, Племените драге води, Још је наша виша слава, Бијела је и гиздава;

По камари шетом шета, Никоме се и не јавља, Већ се роду главом клања. Васи друге говораху:

„Не фали се, Васе, роду, „Већ зафали вшшњем Богу, „Кој ти даде срећу добру, » Орећу добру млада Ника, „Многе су га моме“ брале, „Пијесу га одабрале,

„ Теби су га зв језде дале.“