Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

38. Славуј и невјеста.

Још зора данка не 6'јели, Даница жрака не пушта,

А славуј птица пропјева Саврх луга врх јавора,

А на б6'јеле дворе дозива,

На б'јеле дворе Васе невјесте: „ Устани, Васе невјесто, „Устан' се, на добро те дан! „Ружице што си садила, уБосиље што си гојила, |() „А“ сад га свијај у ките,

» У вите у племените,

„Нека су златом пожите,

„ Овакоме свату и кита, |

„~ младом куму п двије; 15. „ Беверу танка кошуља,

»% младом Нику ђевојка.“

(53

39.

Сната и заова.

Па оном гором зеленом Мало се село виђаше, Вранци се коњи пграху, Сребрна седла ломјаху, Злаћене узде тргаху.

То бјеху Нику сватови, Јере се на пут справљаху По Васе лјепе ђевојке.