Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ко

Васе их гледа с прозора, Низ лице сузе прољева. Ћешила Васу снашица: „Не плачи, Васе заово, „Када су мене просили, „Путем су вишње садили; „Када су по ме одили,

» Онда су вишње цвјетале; > А кад су са мном одили, „Вишње ми зреле бијаху. „Мени их ђевер бераше

„И мени младој даваше.

» А ја их зобат не смијах, Него их млада просипах удлату коњу низ гриве.

» ~ сад се млада не кајем: » Од трпи сам града госпођа, » Грема сам снахам евекрва, ; И трема зетам пуница.“

[Упор. 1, бр.

4().

Сватови и дјевојка. (Сунце жарко иза горе. Првијенцу на глас даде: „Првијенче, драги брале, „Стари свате, господине, » Бевере, соколове, » И остали сви сватови, „Да сте брже у ђевојке, » У ђевојке троја врата: Једна врата сува злата,