Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

594.

» Луда ли си, моја стара мајко! »Да ти знадеш како влашче љуби, » Умиљато, ама плаховито,

„Ти би мога баба, оставила, Е

_ уПреудала стара за каура,“

[Упор. 118, бр. 19]

(20) 225

(Опет то исто.

еЛД пепа Фата гаће вевијаше,

На њих ставља чудо и зламење: На кољена орле и соколе,

Под кољена вуке и бауке,

А ув бедре паше и везире,

И камише и ћесе јуначке,

Вучје капе и орлова крила,

А на шпаге двије пашалије, Међу њима двије капиџије,

Над пропавак вељега везира, Под пропавак дјецу јаничаре, Међу њима Топал-пашу с војском. Кад је Фате везје довршила, Сама собом млада говорила:

» Твоји би се добар јунак нашо, »Да би мени гаће честитио,

» И да би се са мном окладио, уДа би са мном у душеке спаво, „Без тицања п без целивања,

» Оба гола без кошуље оба,

» Обје главе на једном јастуку,

„ Покривени свиленим јорганом, „» Добио би гаће навезене.“

125