Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

593

„Крила бих те три године дана, » А камо ли сјутра до 'вог сата,“ Па га зави у меке душеке. Кад- је вечер о вечери било, Приправи му госпоцке вечере, Па се Ајка свија и превија, Јадикује а дозивље мајку:

ујао мајко, умрјећу ти брзо! »По срцу ме муке допадоше.“ Мајка стара срца милостива, Стаде своју ћерцу његовати. Ћер се мајци по крилу привија, Украде јој кључе од ризнице. Па кад било ноћи у поноћи, Отворила сапете сепете,

Пуне елбе напунила блага,

И извади коња из подрума, Натовари и сребра и злата,

И све рухо, што је за ђевојку, Па пробуди Јована бећара:

» Устај, Јово, ајде да бјежимо !< Побјегоше, благо понијеше. Кад у јутро када уранила,

Да обиђе болесну Ајкуну,

Кад ли Ајке у одају пема,

Из ризнице покупљено благо, Одма се је јаду досјетила,

Па Ајкуни ситну књигу пише: · »О Ајкуно, да од Бога нађеш, „Што си мајци образ оцрнила, »Стару бабу запалила браду!“ А. Ајкуна. отписује мајци:

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У

88

95

100

ИО)

15155

120