Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

599

„Сад идите Османовић-Ђурђу, „Из далека коња одјашите,

„ И по један у двор улазите, „Бубите га у скут и папучу,

„ Ђурђевицу у десницу руку „Пак пазите шта ће говорити,“ Дигоше се два Јањина сина, Отидоше Османовић-Ђурђу, Очима их испратила мајка,

Кад су били близу бела двора, Послушали своју стару мајву,

Из далека с коња сплазили,

Но један су у двор улазили, Љубе Ђурђа у скут и папучу, Ђурђевицу у десницу руку,

Па слушају шта ће говорити. Ал' беседи Османовић- Ђурђу Својој љуби Карловкињи Кати: „Тако т' Бога, Карловкиња Като, _Ти ми справи господску вечеру, „Па ми зови два џелата млада, „Да погубим два Јањина сина, „Зашт' их није код мене родила.“ Тад беседи млада Бурђевица: „Господару, Османовић-Ђурђу, „Ласно ти је младе погубити,

„И ласно је уцвелити мајку, „Тешко ј] јаде олакшати мајки, „Већ их части за недељу дана „Да им еправи по рухо јуначко, „Сваком подај калпак и челенку, „Подај сваком сабљу оковану, |

65

то

90

(2) сл

90