Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

60!

Когођ Мару у сокаку срета, Свак се њојви с пута уклањаше, Наљегоше три српеке војводе, Двије су јој пролазиле с миром, Али трећи с миром не хће проћи, Но потеже жестоку канџију, Рашћера јој четири робиње, Изгази јој скуте и рукаве, Истрга јој бисер и ђердане, Бегиница њему говорила: | „Хајд“ одатле, један хорјатине, _ уХорјатине и хорјацки сине! »Не гази ми скуте п рукаве, „Не тргај ми бисер и ђердана,“ То бијаше Бановић Секуле, Па се маши вранцу на рамена, И тури се руком у џепове, И даде јој дванаест цекина: „На то тебе, банова Маријо ! „Па се фали међу другарицам“.“ Кад то виђе банова Марија, Сави скуте, па побјеже путем, И побјеже бабу на дворове: » 0 мој бабо, од Будима бане! »дЗалуду ти банство и госпоство, „Кад су мене резил учинили.“ „Ко Маријо дуго јадна била!< »Когођ мене срете у сокаку, »Свак се мене уклонио с пута, уАли не хће једна војевода, „Но наћера претила“ вранчића, » И извади троструку канџију,