Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

602

Рашћера ми четири робиње, „Изгави ми свилу и кадифу,

„И. истрга бисер и ђердане, „Под грло ме закинуо зубом.“ » О Маријо, дуго јадна била, „Колико сам тебе говорио,

уДа не шеташ доњијем сокаком, »То је био Бановић Секуле, „Што је тебе у мене просио, »Он пробио, а ти не хће поћи,“ Мара бану кротко проговара : „Ах мој бабо, од Будима бане! удко ли се удам и за кога, „Шећу другог но оног делију, „Војеводу Бановић-Секула.“

- Када бане ћерцу саслушао,

Он довати дивит пи хартију,

И написа лист књиге бијеле,

Те је шаље Бановић-Секулу:

» О мој зете, Бановић-Секуле ! „Купи свате, хајде по ђевојку, давно сам ти Мару поклонио.“ Књига дође Бановић-Секулу, · Књигу гледа, а смије се на њу, Ону учи, другу одма пише: „Не Фала ти, од Будима бане! „Не Фала ти на твојој Марији,

„Кад је псках, ти ми је не даде,

>» сад ти је ни искати нећу, „Нек с удава за кога јој драго, уја сам давно другу испросио.“

сл сл

60

ср ст