Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

612

„Ето ивбпрај злато свакојако,

„Узми свилу која теби драго,“ 60 Док је она избирала влато, Дотле лађа на пб мора била. ал 0 обазре Јанкова девојка, Али лађа на пб мора била, Па савија Јанкова девојка, 65 Па савија скуте и рукаве,

Да ускочи у то море сиње..

Узима је Секула нећаче,

Десном руком за рамева бела:

„Немој тамо, мила ујно моја, 70 „Та ја нисам Грче прикоморче,

»Веће јесам Секула нећаче,

„Да те водим моме ујцу Јанку.“

Ове се чуди мало и велико,

2

Ди је нећак ујца оженио. - 725 Ујак даде Секули нећаку, Ујак даде коња под опремом, =

Ујна даде танану кошуљу, Више злата него белог платна.

740) Али-Алил бего и Атлагића злато.

Ева лови Алп Алил-бего,

Испред бјела двора Атлагића.

Он не иде да лова улови,

Пег' да гледа злато Атлагића.

Колико је у девет година, 5 Не мога је ни с оком видјети Него једном у девет година,

|]