Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Тулбента, камен са саруком, што Турци мећу пад главом у гроб мјесто нашега крста.

Тунофев, најфинији црљени Фес.

Турунша, наранча.

Тутум, дуван.

Усур без, постав штени.

Фереша, хаљина чим се „буле вагрну кад ђе иду.

Фе ерта, васпитање.

Фесли ђ ан, босиљак.

Фитањ, кад човјек у љуфина што ради.

Хапђр, берићет, изобиље.

Хантерија, женска долама врх свијех хаљина.

ома=

632

Харем, женске живе.

Хатмеђр, некакав цвијет.

Цкрлимерџан, првена кораља.

Чаптија, убрус од свиле.

Чемив, рухо.

Чеђрез, варено грожђе.

Чивилуци, оружница.

Чекмели, нашарано.

Џенефил, цвијет.

Шамар, замлатнипа.

Шенлук, весеље.

Шеђрбет, мед у води ускишјељени. Шеотелија, воћка.

Шплта, узглавница“ на чем се ~ сједи.

Ћама, хантерија.

Ћосати, јашиковати.

мјесто ТД је само

|Иза ових Турских речи на шест непагинованих листова

бечког издања (1866) долазе места: Беч (16),

дин (2), Вуковар (88), Добрићево (5) Дубровник (45), Дужи (6), Житомиш Лале (11), Карловци (27), Котор (21), Меленци (1), Морињ (10), (24), Рисан (11), „ Сињ (1), Олано (1),

дар (21), Земун (11),

(20), томаш (4), Сењ (2)

Осијек (9), Панчево

„Имена г.т. Београд (71), ЈИ (19),

пренумеранта“ из ових Будва (4), ВаражДоброта (4), Дрниш (5), Вагреб (4), даГорњи Карловци (21), Мостар (16), Н. Сад

Сента (11), Сен= Сомбор (27), Српски

Итебеј (5), Суботица. 1 Темишвар (10), Тење (1), Требиње

(11), рет (1), Рурија ( (1) и Шибеник (4).]

19), Цјеловад (1),

Черевић (1), Шабап