Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

410

Оде Турчин пољу и пољани, И поведе сва три своја друга. Кад Ивану ситна књига дође, Те виђео што му књига каже. Иван бира три добра јунака, Ето првог Гавран-арамбашу, А другога Мандушића Вука. И трећега Цмиљанић-Илију. Отале се Иван подигао, Право иде пољу Зечастоме. Кад у пољу Срби долазише, Ама прије Турци излазили, Разапели бијела чадора. Често гледа Ковачина Рамо, Док угледа Иван-капетана, Па запита од Орашца Тала: „Ко је оно на коњу дорину 2“ А Тале му право казиваше: »Оно ти је Иван капетане,

„Ти ћеш са њим мејдан дијелити.“

Опет Рамо Талу проговара: „Ко је оно на коњу путаљу, „А што сабљу у висине тура, » У бијеле дочекује руке“

А Тале му по истини каже: »Оно ти је Вуче Мандушићу, „'Кешће гује у Каура нема,

уја ћу са њим мејдан дијелити.“

Опет Рамо гледа на Сењане: „10 је он, од Орашца Тале, „На кобилу витку бедевију #“ Тале каже: „оно је Илија

120

| о сл

| (5) (=>

(8 (57] сл

ен [5 с>